Vla­da Cr­ne Go­re pro­ši­ri­la je spi­sak za­ga­đi­va­ča ko­ji­ma je do­zvo­li­la da do 1. ja­nu­a­ra 2018. go­di­ne ne­kon­tro­li­sa­no za­ga­đu­ju ži­vot­nu sre­di­nu, pa se iz­mje­nom i do­pu­nom pro­gra­ma usa­gla­ša­va­nja po­je­di­nih pri­vred­nih gra­na sa Za­ko­nom o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne na­šlo i pred­u­ze­će DOO „Ko­vač­ni­ca u ste­ča­ju“. Pre­ma pret­hod­nom pro­gra­mu, „Ko­vač­ni­ce“ ni­je bi­lo na spi­sku iz­u­ze­tih za­ga­đi­va­ča. Su­prot­no stan­dar­di­ma iz obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i eko­lo­gi­je, Vla­da je ami­no­va­la šte­tu ko­ju po pri­ro­du i ži­vo­te gra­đa­na ­či­ne „Pan­to­mar­ket u ste­ča­ju – Svi­njo­goj­ska far­ma“ Spuž, „To­šče­lik“ Nik­šić, „KAP u ste­ča­ju“ Pod­go­ri­ca, Ter­mo­e­lek­tra­na (TE) Plje­vlja i „Ko­vač­ni­ca“ Pod­go­ri­ca.
Iz­mje­na­ma Za­ko­na o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne ko­je su usvo­je­ne pro­šle go­di­ne, naj­ve­ćim za­ga­đi­va­či­ma je pro­du­žen rok do 1. ja­nu­a­ra 2018. go­di­ne da pri­ba­ve in­te­gri­sa­nu do­zvo­lu, bez ko­je, oči­to sa­mo na pa­pi­ru, ni­je do­zvo­ljen rad po­stro­je­nja či­je ak­tiv­no­sti mo­gu bi­ti štet­ne po ži­vot­nu sre­di­nu. Pri­je iz­mje­na za­ko­na, sva ova pred­u­ze­ća su ne­sme­ta­no ra­di­la bez na­vod­no oba­ve­zne do­zvo­le i na­kon po­sta­vlje­nih im ro­ko­va, a da za to ni­je­su sno­si­la ni­ka­kve sank­ci­je. Ta­ko je na pri­mjer rok za pri­ba­vlja­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le Svi­njo­goj­skoj far­mi bio jul 2013, nik­šić­koj Že­lje­za­ri jul 2014, a KAP-u i TE ja­nu­ar 2015. go­di­ne. Na­kon što ni­je­su pri­ba­vi­li neo­p­hod­nu do­zvo­lu, Vla­da se po­tur­di­la da uči­ni ustu­pak naj­ve­ćim za­ga­đi­va­či­ma pa im je pri­mar­no htje­la omo­gu­ći­ti da o in­te­gri­sa­noj do­zvo­li ne mi­sle do 1. ja­nu­a­ra 2020. go­di­ne. Pod pri­ti­skom jav­no­sti na­knad­no su pred­lo­ži­li iz­mje­ne za­ko­na ko­ji­ma je rok za pri­ba­vlja­nje do­zvo­le pro­du­žen do 2018.
KAP-om i Ko­vač­ni­com upra­vlja nik­šić­ka kom­pa­ni­ja Uni­prom, či­ji je vla­snik Ve­se­lin Pe­jo­vić, po osno­vu ugo­vo­ra o po­slov­no-teh­nič­koj sa­rad­nji. To­šče­lik je vla­sni­štvo tur­ske kom­pa­ni­je ko­ja je ku­pi­la Že­lje­za­ru za ne­što vi­še od 15 mi­li­o­na eura. Vla­snik TE Plje­vlja je Elek­tro­pri­vre­da Cr­ne Go­re (EPCG), ko­ja se na­la­zi u ve­ćin­skom vla­sni­štvu dr­ža­ve i ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je A2A.
Funk­ci­o­ner De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je (DNP) i po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Vla­di­slav Bo­jo­vić ka­zao je za „Dan” da se Vla­da, umje­sto da pre­ko svo­jih in­spek­cij­skih or­ga­na strikt­no spro­vo­di za­ko­ne i ka­žnja­va za­ga­đi­va­če, do­sje­ti­la da le­ga­li­zu­je na­sta­vak tro­va­nja cr­no­gor­skih gra­đa­na od stra­ne naj­ve­ćih in­du­strij­skih za­ga­đi­va­ča.
– Ovaj po­tez Vla­de je je­dan od onih ko­ji na­vo­de na sum­nju da je pri­va­ti­za­ci­ja ta­ko­zva­ne krup­ne in­du­stri­je u Cr­noj Go­ri spro­ve­de­na uz vi­so­ku ko­rup­ci­ju i de­be­lo ugra­đi­va­nje po­je­di­na­ca iz vr­ha vla­sti. Po sve­mu su­de­ći, u to ugra­đi­va­nje je ura­ču­na­ta i pre­u­ze­ta oba­ve­za vla­da­ju­ćih struk­tu­ra da to­le­ri­šu no­vim vla­sni­ci­ma pri­vred­nih su­bje­ka­ta dra­stič­no kr­še­nje za­ko­na i kri­vič­na dje­la pro­tiv ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlja gra­đa­na – oci­je­nio je Bo­jo­vić.
On sma­tra da su no­si­o­ci vla­sti vi­še pu­ta po­ka­za­li da im zdra­vlje obič­nih gra­đa­na ne zna­či ni­šta i da za njih ne­ma ni­ka­kvu vri­jed­nost.
– O to­me ubje­dlji­vo go­vo­ri eko­lo­ška si­tu­a­ci­ja u Plje­vlji­ma ko­ja se iz go­di­ne u go­di­nu po­gor­ša­va, ali i na dru­gim mje­sti­ma ši­rom Cr­ne Go­re. Sa­mo di­vlje de­po­ni­je in­du­strij­skog ot­pa­da Rud­ni­ka uglja i Ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma, ko­je su bu­kval­no za­u­sta­vi­le je­di­ni put za pro­tok či­stog va­zdu­ha, do­volj­ne su da tu­ži­la­štvo po­kre­ne is­tra­gu i utvr­di kri­vič­nu od­go­vor­nost od­go­vor­nih li­ca. Me­đu­tim, ka­ko vi­di­mo, tu­ži­la­štvo upor­no iz­bje­ga­va da dje­lu­je u ovoj obla­sti, i pro­sto kao da ig­no­ri­še po­sto­ja­nje po­gla­vlja kri­vič­nog za­ko­ni­ka u ko­me su de­fi­ni­sa­na kri­vič­na dje­la pro­tiv ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlja gra­đa­na – na­veo je on.
Iz­vr­šni di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić upo­zo­ra­va da je ogrom­na eko­nom­ska i eko­lo­ška šte­ta ko­ja na­sta­je zbog ustu­pa­ka dr­ža­ve pre­ma in­du­strij­skim za­ga­đi­va­či­ma. On pod­sje­ća da je Svjet­ska ban­ka da­la 50 mi­li­o­na eura za sa­na­ci­ju ne­kih „cr­nih“ ta­ča­ka u Cr­noj Go­ri, na­po­mi­nju­ći da se ta ci­fra od­no­si na sa­ni­ra­nje sa­mo jed­nog di­je­la.
– To do­volj­no go­vo­ri o to­me ko­li­ko to ko­šta – ka­že Pe­ro­vić za „Dan“.
On is­ti­če da je dr­ža­va na ovom pri­mje­ru još jed­nom po­ka­za­la ne­moć da spro­ve­de za­ko­ne ko­je je do­ni­je­la.
– Ne­ke od tih fir­mi ni­je­su ni kre­nu­le u pro­ces pri­ba­vlja­nja in­te­gri­sa­ne do­zvo­le, iako je to tre­ba­lo uči­ni­ti znat­no ra­ni­je ne­go što je bi­lo de­fi­ni­sa­no ro­ko­vi­ma. S ob­zi­rom na to da se na spi­sku na­la­ze i no­va pred­u­ze­ća, po na­ma ni­je ni­ka­kav znak da će dr­ža­va i ovo­ga pu­ta is­po­što­va­ti za­ko­ne jer ko­li­ko vi­di­mo KAP, Že­lje­za­ra i TE na­sta­vlja­ju na isti na­čin bez ne­ke ve­li­ke že­lje da in­te­gri­sa­nu do­zvo­lu pri­ba­ve na vri­je­me. Ako dr­ža­va ne bu­de pro­ak­tiv­na i ako već sa­da ne sta­vi do zna­nja in­du­strij­skim za­ga­đi­va­či­ma da je in­te­gri­sa­na do­zvo­la neo­p­hod­na, te tri go­di­ne će vrlo br­zo pro­ći, pa će­mo opet vje­ro­vat­no ima­ti ne­ku iz­mje­nu i do­pu­nu za­ko­na i u stva­ri ni­šta se ne­će de­si­ti – sma­tra Pe­ro­vić.
On is­ti­če da in­du­strij­ski za­ga­đi­va­či tre­ba da bu­du svje­sni to­ga da u Cr­noj Go­ri tre­ba da funk­ci­o­ni­šu kao i u svim ze­mlja­ma u svi­je­tu, a to je da pri­li­kom pro­ce­sa pr­o­iz­vod­nje po­štu­ju stan­dar­de iz obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne.
– S ob­zi­rom na to da je ri­ječ o za­sta­re­lim, pr­lja­vim teh­no­lo­gi­ja­ma mi­sli­mo da će bi­ti te­ško naj­ve­ćim in­du­strij­skim za­ga­đi­va­či­ma da do­đu do in­te­gri­sa­nih do­zvo­la. Sve će se sve­sti na iz­ra­du ne­kih ela­bo­ra­ta i rje­še­nja na pa­pi­ru i sum­njam da će nji­ho­vi vla­sni­ci iz­dvo­ji­ti sred­stva da is­po­štu­ju sve stan­dar­de – na­veo je Pe­ro­vić.
Po za­ko­nu, bez in­te­gri­sa­ne do­zvo­le ni­je do­zvo­ljen rad po­stro­je­nja či­je ak­tiv­no­sti mo­gu bi­ti štet­ne po ži­vot­nu sre­di­nu.
Nje­nim iz­da­va­njem se pod­ra­zu­mi­je­va da je pro­iz­vo­đač uskla­dio svoj rad sa eko­lo­škim stan­dar­di­ma.
A.T.


Pljuštale i žalbe

Na spi­sku pred­u­ze­ća ko­ja je tre­ba­lo da svoj rad uskla­de sa Za­ko­nom o spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đe­nja bi­lo je i po­stro­je­nje Alu-lajn Moj­ko­vac, ko­je je do­bi­lo IPPC do­zvo­lu (in­te­gri­sa­na do­zvo­la) od lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, dok su Po­li­eks Be­ra­ne i Liv­ni­ca GA­TI Nik­šić od­lu­kom Vla­de iz de­cem­bra 2013. uklo­nje­ni iz pro­gra­ma.
Po­stro­je­nje KAP-a pre­da­lo je za­htjev za do­bi­ja­nje do­zvo­le, ali je vra­ćen zbog ne­pot­pu­ne do­ku­men­ta­ci­je i zbog pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je te kom­pa­ni­je. Že­lje­za­ra Nik­šić ni­je u za­kon­skom ro­ku pre­da­va­la za­htjev za iz­da­va­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le nad­le­žnom or­ga­nu, što ni­je ura­dio ni Pan­to­mar­ket – svi­njo­goj­ska far­ma u Spu­žu. Do­ku­men­ta­ci­ju za iz­da­va­nje do­zvo­le pod­ni­je­la je i TE Plje­vlja, ali je ta­ko­đe vra­ća­na zbog ne­pot­pu­ne do­ku­men­ta­ci­je. Ova kom­pa­ni­ja je dr­ža­vi upu­ći­va­la i mol­bu za pro­du­že­nje ro­ka za do­pu­nu za­htje­va za in­te­gri­sa­nu do­zvo­lu jer su „u to­ku ak­tiv­no­sti glav­nih ak­ci­o­na­ra (Dr­ža­va Cr­na Go­ra i kom­pa­ni­ja A2) oko od­lu­či­va­nja o pro­jek­tu no­vog blo­ka TE „Plje­vlja“ II na po­sto­je­ćoj lo­ka­ci­ji“.
TE se u svom za­htje­vu pre­ma nad­le­žni­ma po­zva­la i na od­lu­ku Mi­ni­star­skog sa­vje­ta ener­get­ske za­jed­ni­ce iz ok­to­bra 2013. o pri­mje­ni Di­rek­ti­ve 2001/80/EC o ogra­ni­če­nju emi­si­ja od­re­đe­nih za­ga­đi­va­ča u va­zduh od stra­ne ve­li­kih po­stro­je­nja za sa­go­ri­je­va­nje. Pre­ma toj od­lu­ci, u pe­ri­o­du 2018. do 2024. in­sta­la­ci­ja­ma po­put po­sto­je­ćeg blo­ka TE Plje­vlja mo­glo bi da bu­de do­di­je­lje­no iz­u­ze­će od po­što­va­nja gra­nič­nih vri­jed­no­sti emi­si­ja (sum­por ok­si­da i ok­si­da azo­ta) pod uslo­vom da ope­ra­ter in­sta­la­ci­je naj­ka­sni­je do 31. de­cem­bra 2015. pod­ne­se nad­le­žnom or­ga­nu pi­sa­nu iz­ja­vu da ne­će ra­di­ti du­že od 20.000 rad­nih sa­ti, po­čev­ši od 1. ja­nu­a­ra 2018. i naj­ka­sni­je do 31. de­cem­bra 2023. go­di­ne.